– Kultni beogradski bend Kanda, Kodža i Nebojša ponovo u Beču, ovog puta u okviru promocije novom albuma Beton.
Ne propustite jedinstveno putovanje na koje će vas KKN odvesti svojim specifičnim zvukom i pesmama koje ostavljaju dubok trag.

– Die Belgrader Kultband KKN (Kanda, Kodža und Nebojša) sind zurück in Wien, diesmal im Rahmen der Promotion ihres neuen Albums Beton.
Verpassen Sie nicht die einzigartige Reise, auf die KKN Sie mit ihrem spezifischen Sound und ihren Songs, die tiefe Spuren hinterlassen, mitnehmen wird.

Cena ulaznice/ Eintritt: 25€ (Abendkassa)

Rekli su o KKN i albumu Beton

Ponikao iz srpske generacije X, bend se specifičnim amalgamom fanka, roka, regea, džeza i koječega i još specifičnijim vokalom Olivera Nektarijevića poprilično razlikovao od ispisnika DD ili Plejboj. KKN i dalje zvuče sveže, koncizno i jezgrovito. Gitare su sirovije, bučnije i direktnije, a Oliverov glas i dalje versatilan, predstavlja odavno definisan identitet benda. (Aleksandar S.Janković, City Magazin)
KKN umeju da vrhunski odsviraju sve što požele, na nivou su „starih majstora“ rok muzike. Ali to nije poenta, nego ono što KKN imaju da kažu, i gitarama i glasom.
Bend uživa u svakom gitarskom tonu koji proizvede, demonstrirajući još jednom kako se autorski rokenrol zasniva na umeću, ne samo pripovedanja, nego i sviranja priče.
Sastav svira nadahnuto i bajkovito, kao da povremeno oslobađa suspregnutu zver – još treba naći reči da se opiše paralelna poezija koja čuči u udvojenim gitarama i nebičnim ritmovima ispod ovih
kompozicija. Crazy Horse, Television, Hüsker Dü, šta god navedemo – to su samo moguće inspiracije, ali ne i šifra zvuka KKN, koji je nesumnjivo originalan u okviru tradicije.
Ako je popularna muzika nešto u čemu tražimo osećanja, Kanda, Kodža i Nebojša nam ih uvek daju neštedimice, i zato im se stalno vraćamo.
Njihovo shvatanje rokenrola jeste da je on umetnost, i tako ga i sviraju – kao vrhunsku autorsku tvorevinu, u kojoj su zvuk i poezija jedno.
KKN su se u svemu tome dokazali kao jedinstvena grupa, koja je dosledno branila umetnički i moralni integritet rok muzike sve vreme, odigravši izuzetno značajnu ulogu u ovom novom, nedovoljno opisanom i vrednovanom periodu, što traje poslednje tri decenije – isto koliko i celokupna prethodna istorija rokenrola u našim krajevima. (Dragan Ambrozić, nova.rs)

Umesto da se priklanjaju diktatu silom tupe javnosti, kojoj nedostaju kriterijumi i za ustajanje iz kreveta, ovi ljudi su otkrili u čemu su dobri, a onda su to radili – i rade – najbolje što umeju.
(Aleksandar Žikić, nedeljnik Vreme)
Ako uopšte postoje zvuk i rima koji u isti mah oličavaju grad i prirodu kako hodaju uporedo, javljajući se jedno drugom
samo u snovima, onda se oni sigurno nalaze začarani na albumima Kande, Kodže i Nebojše. (Zorica Kojić, Danas)

Oliverovo gubljenje u maglama i teturanje Jelisejskim poljima do ljubavi, presecaju solo deonice Janka Mostarlića i Nenada Pejovića koji su najviše zaslužni što je KKN od rege, funk benda s početka
karijere postao verovatno najbolji gitarski sastav balkanskog podneblja (Branislav Cvetković, balkanrock.com)

Ovakvo umjetničko stvaralaštvo, kakvo je album “Beton” nam daje iluziju da ne živimo uzalud, bez smisla, te da u svom životu ostvarujemo nešto suštinsko. Ako već lično ne stvaramo i ostvarujemo,
ostvaruje neko drugi, i mi imamo priliku uživati u tome. (Minel Abaz, prometej.ba)

„Beton“ je, baš poput svojih prethodnika, snimljen na ‘jen-dva-tri’ bez ikakvih studijskih čarobiranja i uljepšavanja, što ga čini upravo savršenim za nadolazeće koncertne izvedbe. Posebno jer na njemu
ima dosta pjesama koje na set-listama itekako zaslužuju i naći i zadržati svoje mjesto. (Vedran Harča, ravnododna.com)